Priča jedne majke: "Čitav svoj život sam posvetila djeci. A oni danas ne znaju pitati ni kako sam".

 Došlo je takvo vrijeme da kada djeca odrastu, dobiju svoj posao i krov nad glavom jednostavno zaborave na roditelja. Žalosno jeste ali je tako. Što se u narodu kaže: "Dok im trebaš uvjek su tu. Kada im ne trebaš više te i ne poznaju". Tako je bilo i u mom slučaju.

Dok sam bila mlađa slušala sam razne priče o tome kako djeca znaju roditeljima okrenuti leđa, međutim nikad nisam u to mogla povjerovati.  Takve priče više su mi dijelovale kao neke bajke iz crtanih filmova. Ali izgleda da je baš taj scenario zadesio i mene. Ne kaže se džaba: "U životu ono što najmanje očekuješ, najprije te može zadesiti".

Imam troje djece, dva sina i jednu kćerku. Svi su se oženili i udali. Što se tiče kćerke za nju stvarno nemam šta da kažem. Da mi nije nje, ne znam šta bi. Ona mi je desna ruka u svemu. Što se kaže Bogu hvala primjer od djeteta.

Međutim vjerovali vi ili ne od dva sina kao da ih i nemam. Znaju me ne nazvati po 3 mjeseca. I kad nazovu to je samo reda radi. Mole Boga da mi šta ne zatreba. Ponekad zaboravim i kako im glas izgleda.

Razumila bi da sam ja bila loša majka. Pa bi rekla, šta ću, nisam bolje ni zaslužila. Ali ja, koja sam od svojih usta odvajala samo da oni ne bi ostali gladni, i koja sam sve u životu radila samo za njihovu dobro. Zar sam ovo zaslužila da me makar ne mogu pozvati na telefon da upitaju hej majko pa kako si.

Dosta puta znam po čitav dan preplakati. Jednostavno, stuži mi se. Kada vidim kako druga djeca obilaze i gledaju svoje roditelje. Nekad kažem, šta sam ja Bogu zgriješila pa me ovako kazni. Ali neka nema veze, šta ću.

Samo molim Boga da oni ne dožive moju sudbinu, neka nikad ne saznaju kako je meni bilo pored djece, bez djece. Ja im opet halalim. U narodu se kaže kako posiješ tako ćeš i požeti. Međutim ja to opet ne bi volila da ih snađe. Kakvi god da su, opet su moji. Valjda će se nekad kucnuti u mozak i skontati kakvu nepravdu su majki učinili.

Samo se nadam da tada ne bude već kasno. Sada bi znala svakom reći. U životu nikada nemoj ni za koga garantovati. Život je nepredvidiv. Danas jesi, sutra nisi. Došlo je vrijeme kada od svojih najbližih možete očekivati najgore. Zato je vjerujte najbolje uzdati se samo u samoga sebe.

Autor teksta: E.T

Napomena: Kopiranje sadržaja strogo zabranjeno bez saglasnosti autora.