Razvesti se u 50-tim nije nimalo lako - Kako sam prebrodila razvod nakon 25 godina braka

 Razvod na početku braka dosta je lakše podnjeti nego razvod u poznim godinama. Kada ste na početku onda i nemate toliko šta da izgubite. Osim osobe sa kojom ste planirali eventualnu budućnost. Međutim razvesti se u pedesetim godinama. E to je već problem.

Računajte sve što ste stekli u životu, takoreći sve vam je propalo. Naravno po zakonu sve se djeli na pola. Ali zamislite samo kako je to teško gledati da nešto što ste godinama kućili sada morate dijeliti. Pa skim ? Sa osobom koju ste voljeli više od ičega na ovom svijetu. I od koga sam se najmanje nadala da će mi ovo priredit takoreći u bliskoj starosti.

Naravno, opet i nije sve u materijalnom smislu. Sve bi ja to odbacila u stranu i nikad se ne bi okrenula ni za čim. Samo da mi je Bogdo ostao život onakav kakav je bio prije 10 godina.

Sa mužem sam imala idealan život. Nikada nisam mogla ni zamislit da ćemo se razvesti. Ali što se kaže: "Nikad ne reci nikad". Sad sam shvatila da se ni za šta u životu ne može garantovati.

Muž me je prevario. Odlučila sam to priznati i vama, a i samoj sebi. Jednostavno, lakše mi je kada se nekom izjadam. Nakon 25 godina braka priredio mi je tako nešto. Što još uvjek ne mogu da prihvatim. Jednostavno, to se od njega nikad nisam nadala.

Međutim šta je tu je. Život ide dalje. Iako mi je jako teško i takoreći više mi nije bilo stalo ni do čega uz pomoć moje djece uspjela sam se povratiti u život. I jedino sam Bogu zahvalna što mi je podario dobru djecu. Da mi nije njih, stvarno ne znam šta bih.

Nekad kažem sva sreća pa su mi djeca velika. Šta da mi je to uradio dok su bili mali. Šta bi onda ? A ovako kako god opet je bolje. Ne moram se makar i o njima brinuti.

Imam dva sina. Obojica su oženjeni. Od jednog sina imam unuka a od drugog unuku.  Trenutno sa ta dva anđela provodim dane. I stvarno uživam. Oba sina imaju svoje kuće. I ni jedan mi ne dozvoljavaju da se vratim u svoju kuću. Kako sinovi tako i snahe.

Imam snahe, pa malo je reći, mislim da me mi moje rođene kćerke ne bi ovako pazile. Kada god mi je teško one su tu. U najtežim momentima bile su tu za mene. I stvarno nikad im se neću moći odužiti. Jednostavno smatram ih kao da su moje prave kćerke.

Sada kada sam nakon dužeg vremena pri čistom razumu svima bi mogla poručiti. Šta god da vam se desi u životu. Prihvatite to uzdignute glave. I samo razmislite da uvjek ima gore od goreg. I samo jedno znajte, niko kome vi niste bitni nije vrijedan da patite za njim!

Autor teksta: E.T

Napomena: Kopiranje sadržaja strogo zabranjeno bez saglasnosti autora.